English
Prevodi dokumenata overeni od strane sudskih tumača i usmeno sudsko tumačenje su veoma važne oblasti u kojima se preklapaju jezička i pravna sfera. Sudski tumač odnosno sudski prevodilac garantuje verodostojnost prevoda pod punom pravnom odgovornošću. Na ovaj način se rešavaju mnoge administrativne situacije na međunarodnom nivou.
Prema zakonu u Republici Srbiji i instrukcijama Ministarstva pravde, Rešenje o postavljanju stalnih sudskih tumača donosi ministar pravde. Ministar, na predlog jednog ili više predsednika viših sudova koji su uočili nedovoljan broj prevodilaca za određene strane jezike, najmanje jednom godišnje objavljuje oglas za postavljanje prevodilaca. Sam kriterijum za dobijanje statusa sudskog tumača obuhvata adekvatno visoko obrazovanje za dati jezik, poznavanje pravne terminologije i najmanje 5 godina iskustva u radnoj knjižici na poziciji prevodioca.
Iako u Srbiji postoji solidan broj sudskih tumača za sve potrebne jezike, opet se mi, kao pružaoci usluga u prevodilačkoj industriji često susrećemo sa deficitom tumača za određene jezičke kombinacije.
Problemi sa trenutnim sistemom postavljanja stalnih sudskih tumača, iz ugla komercijalne prevodilačke industrije koja obilato i svakodnevno koristi usluge sudskih tumača su sledeći:
- Za određene jezičke kombinacije nema dovoljno raspoloživih sudskih tumača (na primer kineski jezik, japanski jezik, skandinavski jezici itd.) Sa druge strane, u određenim jezicima je kvalitet prevoda koji nude raspoloživi sudski tumači ispod standarda, te svakako postoji potreba za novim i mlađim sudskim tumačima.
- Povremeno se pojavljuje potreba za sudskim tumačenjem sa jednog stranog jezika na drugi (na primer sa slovenačkog na engleski jezik) i skoro je nemoguće naći sudske tumače koji poseduju pečat za oba jezika, iako takvih prevodilaca u realnosti ima jako puno.
- Konkurs Ministarstva pravde se objavljuje neredovno i primetna je situacija da su raspoloživi sudski tumači starijih generacija, iz vremena kada su se pečati sudskih tumača izdavali češće.
- Kriterijum za dobijanje statusa sudskog tumača je nejasan, nekada obuhvata pismeni test, nekada ne, i u određenom broju slučajeva se dobija „preko veze“. Ovo predstavlja problem za prevodilačku industriju, jer u relanosti posedovanje pečata sudskog tumača ne mora uvek da znači i perfektno poznavanje datog jezika i pravne terminologije.
Ono što je svakako jasno je da sudski tumači štite svoje tržište, što je razumljivo i prisutno i u mnogim drugim industrijama. Ipak, nadležne institucije bi morale da razmotre činjenicu da profil sudskog tumača odnosno sudskog prevodioca nije važan samo za sudove i zvanične institucije, već sve više za komercijalnu prevodilačku industriju. Veći broj novih sudskih tumača bi pomogao da se ova industrija razvije i da se poboljša nivo kvaliteta usluge. Konkurencija bi u ovom smislu bila veoma zdrava i konstruktivna pojava.
