Prevodilačke usluge

Povremeno se nađem u situaciji da pišem o tome šta mladi prevodioci, koji tek ulaze u našu profesiju, treba ili ne treba da rade.. u vezi sa alatima, cenama, profesionalnim praksama. U svojoj glavi ovo vidim kao dobar savet potkrepljen višegodišnjim iskustvom. Drugi se možda ne slažu s tim i vide ove savete kao prevaziđena i nerealna mišljenja nekoga ko je prestar da bi shvatio kako danas izgleda ulazak u našu profesiju.

Kada sam počeo da se profesionalno bavim prevođenjem, svet je bio drugačiji: naše tržište je bilo lokalno i ograničeno na grad ili mesto u kom smo živeli. Alati su nam bili primitivni: moji prvi prevodi nastali su na pisaćoj mašini, softveri za obradu teksta i računari su za mene stigli tek nekoliko godina kasnije. Naš izbor literature bio je ograničen na rečnike koje smo sami mukotrpno prikupljali ili, ako smo imali dovoljno sreće da živimo u velikom gradu, na knjige dostupne u lokalnim bibliotekema. Nije bilo interneta, a faks mašine su bile inovacije koje su podstakle preduzmiljive prevodioce iluzijom da nude svoje usluge udaljenim agencijama (ali da biste poslali faks negde izvan grada morali ste da platite enormne račune za poziv na daljinu).

Sada živimo u svetu kompjuterskog prevođenja, sistema upravljanja prevođenjem, a naši klijenti (i konkurenti) se nalaze u celom svetu.

Ali verujem da mi sama činjenica da sam bio svedok tih promena u našoj profesiji pruža uvid u to šta prevodioci početnici treba da rade da bi ušli na tržište.

Evo samo nekoliko predloga:

 

  • Budite profesionalni u prilaženju mogućim klijentima.
  • Saznajte više o našoj profesiji: ovo ne znači samo dobro naučiti strani jezik ili naučiti kalo da prevodite. To znači saznati više o poslovnim praksama u svetu prevođenja, o strukovnim udruženjima, o novim divnim resursima dostupnim na računaru – od obilja literature do stvari poput lista prevodilačkih firmi i kako ih rangiraju drugi prevodioci.
  • Naučite tehničku stranu naše profesije: saznajte više o alatima koji su dostupni prevodiocima i o onim koje koriste klijenti.
  • Naučite da se specijalizujete: kada postanete specijalista za nekoliko odabranih područja, povećaćete svoje šanse da postanete traženi prevodilac.
  • Naučite da idete u korak sa profesijom.
  • Naučite da poboljšate način pisanja u svom maternjem jeziku: prevođenje je pisanje i treba da usavršite svoje veštine pisanja.
  • Naučite da poboljšate pisanje na jeziku kojim se služe vaši klijenti ili mogući klijenti: prevođenje je komunikacija i morate naučiti kako da efikasno komunicirate sa svojom mrežom mogućih klijenata, klijenata i kolega.
  • Naročito kada se žalite u vezi sa nečim, naučite da ublažite svoje poruke. Možda se s pravom žalite, ali žalba napisana u ljutnji i prebrzo poslata može naštetiti Vašem odnosu sa klijentom, mogućim klijentom ili kolegom. Važne poruke treba napisati, zatim ih ostaviti sa strane na neko vreme, preispitati hladne glave i tek potom poslati, ako se to i dalje čini kao dobra ideja.
  • Pronađite način da primite dobar savet: savet u vezi s prevođenjem od strane (iskusnijih) prevodilaca, ali i u vezi sa komunikacijom. Kao prevodioci mi radimo sami, i komuniciramo samo na daljinu, putem imejla, tekstualnih poruka itd. Lako je napisati nešto što će primalac pogrešno protumačiti ili razumeti: ono što ste napisali sa ciljem da izmamite osmeh lako može uvrediti. Ako je to moguće, neka Vaše važne komunikacije pročita i kritički proceni neko objektivniji.
  • Naučite da nije važno hvalisati se sopstvenim dostignućima, već saznati kako možete pomoći potencijalnom klijentu da reši problem. Budite pomoć, onaj koji rešava probleme, ne sveznalica koja voli da se razmeće svojim talentima ili dostignućima.

(preveo Milan Filipov; prevedeno sa bloga abouttranslation.com; originalni tekst objavljen 19. aprila 2016., “Advice to younger translators”)